Studenti za studente

Kolege sa starijih godina su bile ljubazne i sastavile su za studente prve godine tekst o svom smeru. Cilj ovog teksta je da pomogne prvencima da  steknu utisak o smeru koji planiraju da upišu ili eventualno da im pomogne ukoliko se dvoume između dva smera. Slede tekstvi starijih kolega o smerovima Računarstvo i Informatika, Telekomunikacije, Automatsko Upravljanje Sistemima, Elektronika i Mikroprocesorska Tehnika i Elektronske Komponente i Mikrosistemi.

Računarstvo i Informatika

Ovaj smer važi sa razlogom za najteži smer na našem fakultetu. Druga godina na ovom smeru je dosta teža od prve godine, zahteva dosta više rada i prisustva. Iako ima dosta studenata na ovom smeru, vrlo je mali broj studenata koji su očistili godinu juna. To je delom i zbog činjenice da su neki predmeti sa starijih godina prebačeni u drugu. Iz 9/10 predmeta se održavaju lab vežbe koje su naravno obavezne za dobijanje potpisa. Većinu njih je pre toga potrebno spremiti, a zbog obimnosti gradiva iz nekih predmeta, ni priprema ne garantuje da ćete ostvariti maksimum. Da biste bili u stanju da uradite laboratorijske vezbe, potrebno je da redovno učite, inače ne možete da uradite tekuću, a ni one koje posle nje dolaze. Profesori su uglavnom korektni. Drugačije u odnosu na prvu godinu je to što je literatura za neke predmete preobimna, tj. morate da se raspitate koji delovi su uopšte potrebni, a za većinu predmeta se ne koriste knjige, već slajdovi i praktikumi. Iz nekih predmeta se održavaju kolokvijumi, koji ne mogu kasnije da se nadoknade na ispitu, tako da bi trebalo da se obrati pažnja kada profesori definišu predispitne obaveze. Stranica katedre je ove godine uređena, tako da se ovde mogu naći sve bitne informacije za pojedinačne predmete. Ovo je svakako vrlo perspektivan smer, s tim što ga preporučujem redovnijim studentima i onima koji su stvarno zainteresovani za programiranje.

Telekomunikacije

Batch Telecommunication, skraceno BT je jedan od smerova na Elektronskom fakultetu. Više ne postoje podsmerovi, već student svakog semestra bira koje predmete želi da sluša, od profesora sa katedre za telekomunikacije možete da dobijete informacije koji su predmeti ranije bili u okviru kog podsmera. Saradnja sa asistentima i profesorima je bolja nego na prvoj godini, jer ima mnogo manje studenata, pa se oko termina za kolokvijume može dogovoriti tako da to odgovara studentima, dok kada su u pitanju ispiti je situacija malo drugacija, jer datum održavanja ispita ne zavisi samo od profesora vec i od administracije. Što se tiče obima gradiva, to sve zavisi od predmeta do predmeta, za polovinu predmeta ne postoji odgovarajuća literatura, već se uči isključivo iz beleški, dok je za neke potrebno dosta se namuciti da bi se sakupio odgovarajuci materijal. Ima i dosta matematike i predmeti su povezani, veoma često ćete u rešavanju nekog zadatka da upotrebite nešto što ste naučili iz drugog predmeta. Profesori vole kada se studenti interesuju za njihov predmet, moj vam je savet da uvek pogledate rad posle ispita ili kolokvijuma videćete i sami zbog cega. Suma sumarum, za nijansu je lakše nego u prvoj godini, ali samo zbog iskustva koje je steceno tad. Lab vežbe nisu komplikovane kao ni izveštaji, jedina stvar je što u 3. semestru postoje lab vežbe za 4 predmeta kao i u 4. semestru, jedina stvar je da je prisustvo obavezno, ali to je već poznato sa prve godine.

Automatsko Upravljanje Sistemima

Prvenstveno radi se o smeru koji će svakako postati veoma popularan u budućnosti. Danas automatiku imamo na svakom koraku. Automatičar svoje zaposlenje može da traži svuda gde je nešto iole automatizovano, najprostije rečeno. Ono što spaja smerove automatike i računarstva je svakako programiranje. Npr. da bi se automatizovao bilo koji proces, i kontrolisali željeni parametri (npr. temperatura, pritisak, rad motora, napon, struja) u velikom slučaju se koriste programabilni logički kontroleri, takozvani PLC uređaji. Svaki PLC dolazi sa softverskim paketom čijim savladavanjem automatičar može programirati rad kontrolera. A broj varijanti za realizaciju jednog problema ima neograničeno. To daje posebnu draž ovoj profesiji jer je od velikog značaja kako korišćenje logike tako i kreativnosti pri rešavanju problema. Takozvanog teoretisanja na smeru ima u manjoj meri. Na početku se čini da se uče mnoge nepotrebne stvari, ali tokom završnih godina kockice se u glavi slažu i sva ta teorija, grafici, blok dijagrami dobijaju itekako na smislu. Po odabiru smera, u III semestru će se studenti susreti sa modeliranjem dinamičkih sistema, predmet koji bi predstavljao laganiji uvod u automatičarske predmete. Već u IV semestru susrećete se sa mikrokontrolerima, jako korisnim predmetom gde ćete na praktičnim primerima videti rezultate vašeg programiranja. Upoznaćete se sa sistemima automatskog upravljanja i dobiti teorijsku osnovu. Iako se možda bude činilo da je bolje otaljati pojedine predmete, gledajte da barem dobijete osnovna znanja iz obrađenog gradiva jer će ona itekako trebati kasnije. I čuvajte literaturu kada položite predmet jer je redovna pojava da na V godini listate knjigu za koju ste mislili da vam i ne treba kada ste je kao učili još u II godini. Na trećoj godini uslediće identifikacija sistema, digitalni sistemi upravljanja, projektovanje i razvoj softvera, projektovanje sistema… Recimo što može da zasmeta je to što i u drugoj i u trećoj godini ima po jedna matematika (što je možda i suviše), ali ni to nisu nesavladive prepreke. U IV godini radi se upravljanje procesima, električne mašine, PLC, uvod u robotiku, servo sistemi – veoma lepi i krajnje korisni predmeti. Tu se mogu izabrati električne instalacije sa energetike, teži predmet, ali itekako koristan i praktičan, jer se na pojedinim radnim mestima diploma automatike bez položenog predmeta instalacija gotovo i ne priznaje! Na petoj godini sa radi regulacija elektromotornih pogona, predmet koji takođe može biti od velike koristi nakon završenog fakulteta. Od treće godine studenti imaju mogućnost odabira velikog broja stručnih izbornih predmeta tako da mogu svoja znanja da usmeravaju shodno intresovanjima. Razlika između automatskog upravljanja i računarskog upravljanja sistemima je u osnovi ta što se automatsko pre svega bazira na čistu automatiku, sa udelom energetike i računarstva, dok računarsko (kako i samo ime kaže) pored automatičarskih predmeta ima i dobar udeo predmeta sa katedre za računarstvo. Iz studentske perspektive ovaj smer se može oceniti jako dobrim. Profesori i asistenti su u najvećoj meri odlični za saradnju, izlaze u susret studentima, i ono što je sigurno je da ne postoji predmet sa katedre za automatiku koji je teško savladati i koji ćete morati godinama da vučete nepoložen kroz studije. Još jedna dobra stvar je što broj studenata na smeru do sada nije bio preveliki, pa je svakako lakše u manjoj grupi razjasniti sve nejasno, pitati, pa i dokazati se. Za kraj, činjenica je da je mali broj diplomiranih automatičara na tržištu, tako da sam taj podatak govori da dok završite studije dipl. inž. upravljanja sistemima može postati itekako tražena profesija. A i danas ona to već jeste. U dobroj meri u našoj zemlji, a svakako u ogromnoj u inostranstvu.

Elektronika i Mikroprocesorska Tehnika

Ovaj smer je jedan od najzanimljivijih i najperspektivnijih na Elektronskom fakultetu. Na ovom smeru se može dosta naučiti o projektovanju hardvera i njegovom programiranju. Druga godina je mnogo interesantnija od prve, jer je u celosti sačinjena od stručnih predmeta.

U okviru ovog smera postoje dva podsmera: Elektronika i Multimedijalne tehnologije. Za podsmerove se opredeljujete kroz izborne predmete. S’tim sto ne morate striktno da se držite jednog smera, vec birate izborne predmete koji vam se svidjaju. U svakom semestru, pocev od IV, imate izborne predmete. Recimo, u IV imate Fotografiju i Projektovanje elektronskih kola. Prvi je vezan za multimedijalne tehnologije, a drugi za elektoniku. Na Fotografiji se uči tehnika izrade fotografija i njihova obrada u Photoshop-u. Za ispit je potrebno napraviti po 5 slika za 5 tema. Pored toga, potrebno je savladati tehnike obrade fotografija u Photoshop-u i napisati i odbraniti seminarski rad. Na predmetu Projektovanje elektronskih kola se uči projektovanje elekronskih kola uz pomoc simulatora i jezika za opis hardvera, pojačavaca, filtara, integrisanih sistema, mikroprocesora, elektromedicinskih uredjaja.

Kolokvijumi su organizovani za skoro sve predmete, medjutim pored položenih kolokvijuma, morate izaći na ispit(sem iz 3-4 predmeta, iz kojih preko kolokvijuma možete dobiti maksimalnu ocenu bez izlaženja na ispit). Laboratorijske vežbe imate iz 8/10 predmeta, ali su iz svega par predmeta ozbiljne i zahtevaju pripremu pred dolazak. Iz svih premeta, laboratorijske vežbe su neophodne da biste dobili potpis.

Profesori su korektni. Sa njima se mozete dogovoriti o rasporedu kolokvijuma. Ne može se reci da je smer lak, jer je u junu godinu očistilo samo 2 od 25 studenata(koliko nas je na smeru). Profesori predaju sa slajdova i table, zavisi od predmeta. Uglavnom sadržaj prezentacija nije dovoljno jasan(jer nema objašnjenja vec samo formula i šema), pa morate čitati literaturu. Literatura je uglavnom dostupna, tj postoji za skoro sve predmete. Nekoliko predmeta imaju svoj sajt, na kome profesor izbacuje rezultate kolokvijuma i ispita kao i sve sto je vezano za taj predmet. Profesori su uvek dostupni za pitanja studenata i rado im izlaze u susret. Interesovanje za ovaj smer iz godine u godinu raste.

Elektronske Komponente i Mikrosistemi

Modul EKM pruža znanja iz oblasti projektovanja i implementacije elektronskih komponenata i mikrosistema. Nastavni program obuhvata oblasti analogne i digitalne mikroelektronike, senzora i pretvarača, mikrokontrolera i sistema sa ugrađenim softverom, projektovanja štampanih ploča, modeliranja i karakterizacije komponenata, novih materijala i tehnologija, softverskog inženjeringa u mikroelektronici i nanotehnologija. Cilj programa je da steknete inženjersko znanje (i zvanje), ali i da razvijete veštine koje će povećati vašu produktivnost na budućem poslu. Teorija se uči onoliko koliko je potrebno da se razume suština problema, ostalo je praktični rad. Na prvim časovima računskih vežbanja počećete da koristite simulatore električnih kola i sistema. Iz uže stručnih predmeta nema rešavanja zadataka iz zbirki, proračuni se rade u konkretnim primerima iz prakse sa realnim vrednostima. Odmah počinje i rad u laboratorijama. Prvo ćete se susresti sa CV meračem , traserom, osciloskopima, kasnije i logičkim analizatorom. Svako će biti u prilici da sam izvrši podešavanja i merenja. Predavanja se održavaju u računarskim učionicama i laboratorijama. Iz gotovo svih predmeta su pripremljeni slajdovi, koje možete preuzeti kod profesora i na webu: http://www.elfak.ni.ac.rs/mikroelektronika/program_sr.php. Na smeru EKM  bićete u prilici da u grupama ili samostalno pređete put od ideje do realizacije nekog projekta. Studenti EKM-a svoje radove prezentuju na konferenciji studentskih projekata koju svake godine organizuju IEEE Srbija i Crna Gora (čiji član postajete- besplatno) i EESTEC. Kada dobijete zadatak ili sami imate ideju prelazite sledeće korake: proračuni, električna šema, simulacije na računaru, realizacija na proto-ploči i pravljenje štampane ploče. Ovako naučena analogna i digitalna mikroelektronika ostaje upamćena sigurno duže vremena, nego kada se uče “pričice”. Zadatak – problem – rešenje i znanje se polako, ali sigurno akumulira. Studenti EKM-a uče i modeliranje i simulaciju tehnoloških procesa i karakteristika mikrokomponenata i mikrosistema, radeći sa savremenim softverskim paketima. Velika pažnja poklanja se programiranju mikrokontrolera, najčešće se koriste PIC-ovi. To što programirate je vidljivo, što je najvažnije. Na primer, na času vežbi svaka grupa dobije maketu sa nekim senzorom i razvojno okruženje sa određenim mikrokontrolerom.  Do kraja termina studenti isprogrmiraju kontroler tako da na primer,  senzor meri temperaturu i prikazuje je na displeju ili koristite akcelerometar da napravite uglomer, itd.  Na IV godini studenti ovog smera uče i VHDL. Često ćete u laboratorijama Katedre za mikroelektroniku, videti studente kako u manjim grupama, nešto mere, programiraju, ispituju, analiziraju i dolaze do rezultata. Polaganje ispita nikada nije bilo problem. Svakako budući poslodavci neće staviti blanket ispred vas, već će vas pitati šta znate da radite i šta se uradili… Dakle, iz većine predmeta ne postoji klasičan pismeni deo ispita koji se radi u vežbanci, već praktični mini projekti. U terminu ispita organizuju se prezentacije projekata i tada imate priliku da pokažete šta ste naučili, ali i da vidite radove ostalih kolega. Garancija kvaliteta ovog studijskog modula su vrhunski inženjeri, bivši studenti mikroelektronike, koji rade na domaćim i inostranim univerzitetima i kompanijama.

• Poslednje Vesti

  • EUROWEB stipendije
  • VIP konkurs – Budi VIP Student!
  • PECD konkurs za stipendije 2011/2012
  • Prolećni BEST kursevi
  • Dan(i) fakulteta

• Predrag Cujanović

  • Kako sakriti folder i fajlove – „Nevidljivi“ folder
  • FreeNAS – pretvorite stari računar u mrežni hard disk (HDD)
  • Najnoviji antivirus #epicwin
  • HTC Desire root + S-OFF
  • Srećna Nova 2012. godina! Ovako je bilo nama u Boru
• 
  
  
  
•